63 дана, од чега 45 радних дана, Наша банка а.д. Бања Лука није обавијестила АПИФ да је рачун клијентице ове банке којем је намјена АЛИМЕНТАЦИЈА деблокиран.
Након што су јој 22. јула писмено и једнострано отказали уговор јер је објавила све о нераду Наше банке на порталу “Повјерљиво”, а наш портал наставља и даље да пише о томе, сад не може да пређе у другу банку јер је њен рачун према АПИФ-у и даље у блокади. Тако да не може да отвори текући рачун.
Рачун никада није смио да буде блокиран зато што је његова намјена алиментација што је кршење Закона о извршном поступку Републике Српске, што значи да је МТЕЛ имате непријатеља покушао да наплати своја потраживања преко треће особе – у овом случају дјетета са сто одсто инвалидитетом.
И успјели су. Али, ово је први пут у историји да је Мтел – имате непријатеља некоме вратио новац, чиме је оспорио право Нашој банци да блокира алиментацију и оспорио одлуку Основног суда који је такву одлуку уопште и донио, а да притом није ни провјерио статус средстава. И за ово је жалба отишла Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине против поступајућег судије.
Иако су приликом раскида једностраног уговора са клијентицом навели да су морали да “ангажују додатно особље” због њених приговора те да њихови радници стално раде “под стресом и притиском”, питање је како уопште раде и шта раде тек додатни радници сви заједно ако 45 радних дана нису могли да пошаљу један једини допис АПИФ-у, а то је да је рачун деблокиран.
Самим враћањем новца, први пут у историји МТЕЛ-а од оснивања и постанка компаније, потврђено је оно о чему смо писали, а то је да банка није смјела да блокира рачун као ни Основни суд да донесе такву одлуку. Иако банка тврди да је она радила све по закону, предузеће МТЕЛ – имате непријатеља је самим повратом новца на рачун доказало да је блокада рачуна била незаконита, што је тврдио и Основни суд јер је према рјешењу Основног суда наложена само запљена средстава, а не пренос. Што је достављено и банци, и клијентици, и адвокату МТЕЛ-а.
45 радних дана. Један допис. Како банка тврди: ангажовање додатног особља”. “Континуирани стрес и притисак”. А за све то вријеме, скоро већ три мјесеца, клијентица им је ушла у банку четири пута.
Први пут да види зашто јој је рачун блокиран – и умјесто било каквог законског акта добила је два жута самољепљива папирића од шалтерске раднице.
Други пут да према захтјеву суда добије намјену средстава по своме рачуну.
Трећи пут да узме намјену средстава по своме рачуну и да исправи њихове брљотине јер им шеф пословнице не зна разлику између банкарског листинга и судског захтјева по којем се тражи намјена средстава на рачуну. Па јој даје извјештај колико је пара потрошила у Пепку и на Тему својеручно потписан и овјерен печатом банке.
Четврти пут је отишла да врати новац који није ни тражила који је Наша банка уплатила под “донација”, а не поврат средстава, глумећи хуманитарце – дискриминацијом.
Али, чак ни Дееп сеарцх претрага алата као што су Гемини, ЦхатГПТ и Цлауде нису нигдје могли да установе да је МТЕЛ икад икоме вратио и марку, а овај пут је вратио цијелу суму. Шта је, на крају крајева, Наша банка морала да прокњижи као повраћај средстава.
Сама та информација да на цијелом интернету у историји пословања МТЕЛ-а не постоји забиљежено да је ово предузеће од свог оснивања икад икоме вратило новац, показује какву је самовољну одлуку донијела Наша банка када је одлучила да, упркос одлуци Основног суда о запљени средстава, тај рачун самоиницијативно пренесе МТЕЛ-у.
И онда се они жале. Кукају и наричу док отказују уговор једнострано.
Они се жале да су морали да запосле додатно особље. Они се жале на стрес. Они се жале на притисак. Они се жале на неприкладну количину одговора. А сами и искључиви кривци за ситуацију у којој јесу, у којој наша саговорница најављује грађанску парницу против Наше банке.
И док Наша банка а.д. Бања Лука у свом допису и даље тврди да је радила по закону, правдајући вишемјесечне пропусте “стресом запослених и ангажовањем додатног особља”, 45 радних дана им је требало само да пошаљу један допис АПИФ-у о судској деблокади рачуна.
Та административна немарност – праћена једностраним отказивањем уговора клијентици 22. јула 2026. године и спорним покушајем да незаконито скидање новца са заштићеног алиментационог рачуна дјетета са сто одсто инвалидитетом представе као „донацију“ – оголила је грубо кршење одредби Закона о извршном поступку (чланови 22. и 23. о границама извршења), Закона о платним услугама, Породичног закона Републике Српске (члан 9. и чланови 81. и 82. о заштити дјеце), Закона о облигационим односима (начела савјесности и поштења), као и закона о забрани дискриминације, што све заједно чини јасан правни темељ за најављену грађанску парницу против банке због систематског малтретирања и кршења закона.
О свему су обавијештени : Агенција за банкарство Републике Српске, Обдусмен за заштиту људских права, Обдусмен за заштиту дјеце, Центар за социјални рад Бањалука, Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине…
(Наставиће се)
