Славица Јолџић Ницке упитала је вечерас јавно гдје је нестало 300 хиљада марака који је бивши предсједник Републике Српске Милорад Додик дао за азил на Мањачи. Исто питање поставила је Удружењу грађана “Сретан пас”.

Јолџић Ницке је уз питање доставила и документацију овјерену у Основном суду града Бања Лука, према којој је равноправни члан удружења "Сретан пас", на чији рачун је легло 300 хиљада марака из Кабинета предсједника у априлу ове године.

Ми смо о томе раније већ писали. Пси у азилу на Мањачи били су препуштени сами себи, умирали су на оваквим температурама - зими немају никакво гријање, љети немају никакву вентилацију.
Предсједник Републике се укључио уз реченицу на Тwиттеру “кад неће нико, хоћу ја”, примио удружење Азил Мањача – грађани, кад је сазнао да пси умиру од глади.

Прије Додиковог укључења, Град Бања Лука пола године није набављао храну за псе, иако је Одјељење за комуналне дјелатности требало да брине о Азилу за псе и пола године нису расписали тендер за надлежну ветеринарску службу тако да је између стотину и 150 паса било без ветеринара пола године.

Све трошкове годину И више дана сносили су сами волонтери, који су свој новац давали за храну, који су своје вријеме улагали у чишћење азила за псе на Мањачи, љубитељи паса који су сахрањивали угинуле штенце.

Све паре које су требале да оду за азил на Мањачи, умјесто Фацебоок групе волонтера која је била организатор свега - "Азил Мањача грађани" - пребачене су на само једног члана те групе, Милу Шарић, која је основала удружење које може да прими новац у име свих волонтера, а то удружење се зове "Сретан пас".

Од тог момента када на рачун удружења "Сретан пас" лијеже поменутих 300 хиљада марака, које су у доброј вјери прослијеђене из Кабинета предсједника, у удружењу настаје - хипотетички речено - комплетна лудница.

Према документима које смо објавили, од 300 хиљада марака, 90 хиљада марака било је намијењено за чланове породице Шарић и то по 30 хиљада марака за послове типа вођења друштвених мрежа. И тако по три пута својим ужим члановима породице.

У међувремену, скупштину удружења напуштају и јавно се ограђују двоје чланова удружења, који су инсистирали да им не спомињемо име, а долази нови.

Ниједна марка из кабинета предсједника Републике још није стигла у Азил на Мањачи. Скупштинска већина, предвођена СНСД, одобрила је пренос Азила за псе на Мањачи, као посебне категорије, на Центар за развој и унапређење села Града Бањалука. Упућени који одлазе свакодневно у Азил за псе кажу да се стање много побољшало откако је руковођење овом институцијом преузео директор Центра за развој и унапређење села Бојан Пећанац. Али, без новца ни он не може много.

Незванично сазнајемо да је Бојан Пећанац имао више састанака са Милом Шарић о томе како да се новац, према договору са бившим предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, преко удружења пребаци у Азил на Мањачи, који води, и чији је директор, Пећанац. Незванично, такође, Шарићева је понудила Пећанцу да купи ауто за превоз паса, такозвани "кеди", за 30 хиљада марака, при чему би он морао да потпише да нема никакво право на то ауто - односно да Центар за развој и унапређење села - већ да то ауто искључиво служи за потребе удружења "Сретан пас".

Од тих преговора на крају није било ништа, јер Пећанац није пристао на уцјене. Тако да се за тих 300 хиљада марака за сада не зна гдје су.

Од тог новца требали су бити израђени испусти за псе, међутим нису. Дио испуста за псе саградило је хуманитарно удружење Wаг Wаг, које је недавно организовало концерт бањалучког Рок октета како би саградило још више испуста донацијама грађана.
Наредну акцију организује Удружење грађана “Хуманост спаја”, коју води Дарија Паспаљ.
Према пројектној документацији коју имамо на увид, новац - тачније 300 хиљада марака - треба да буде уложен у Азил на Мањачи до краја године. За сада није уложена ниједна марка, а ми смо на крају августа, што значи да теоријски више није могуће да тај новац дође у Азил за псе на Мањачи.

Такође сазнајемо да Мила Шарић не намјерава да уложи тај новац на Мањачу, што је и сама потврдила бањалучким порталима, тврдећи да ће градити посебан азил на територији општине Градишка, у Ламиницима, иако то није у складу са намјеном средстава која су дошла из кабинета предсједника Републике.

Овдје више није само питање 300 хиљада марака. Овдје је сада питање ко је и за шта кривично одговоран. Морално, онај који је узео тај новац и одлучио да га не да онима који немају глас већ имају очајнички лавеж, сам себи је пресудио.