Кад допуњавате рачун не треба вам ПИН код. Када тражите гдје су вам паре са рачуна треба вам и ПИН и ПУК, ако може оба, то јесте И ПИН2 И ПУК 2. И то да гањате гдје је ваших јадних 12 марака по пословницама МТЕЛ уз идентификационе документе на дан кад је температура вани 42 степена.

Ово је илустрација како послује МТЕЛ кад их питате гдје вам је нестало 12 марака са рачуна.

Значи назовите свога мобилног оператера, у овом случају МТЕЛ, имате пријатеље да питате како вам је статус на рачуну, нула марака. Техничар са друге стране везе вам каже да нисте имали никакве уплате по рачуну, иако вам је банка скинула поменути износ.
А када тражите да видите то писмено од корисничке службе којој сте приложили доказ о уплати, онда вам тражи и ПИН и ПУК, и то мејлом, и да дођете лично у пословницу.

Што значи, техничар је на ваш глас, без икакве идентификационе провјере, ушао у ваш рачун, утврдио да није било уплате од 12 марака, значи без идентификационих докумената, без ПИН кода, без ичега, а ти разговори се СНИМАЈУ. Могли сте тако провјерити и колико допуне плаћа Милорад Додик, ако имате његов број.
Техничара је могао је да зове неко трећи и да каже да је уплатио 100 марака на рачун и да му је тих 100 марака нестало, јер ту вам идентификација није потребна, очигледно.
Али, кад тражите писмено гдје је ваш новац, јер имате и доказ да сте уплатили 12 марака на рачун, е тад не можете да добијете написмено ништа, док не дођете лично у пословницу да вам се утврди идентитет.

Све њихове приче о ПИН-у и ПУК-у немају упориште у закону - према Правилу 97/2024 РАК-а БиХ, оператер је дужан евидентирати сваки писани приговор и упутити писани одговор кориснику, без измишљених додатних препрека.

А ево и доказа да трансакција постоји: СМС потврда од Наша банка, 28. Јула у 20:27, једнократна лозинка за 3Д сигурносну аутентификацију трансакције, за износ од тачно 12,00 БАМ, прималац Телеком Српске АД Бања Лука и МТЕЛ. Дакле, трансакција је ауторизована и евидентирана на страни банке - питање је само зашто се не види на страни МТЕЛ-а.

Наравно да може да буде грешка до корисника који је онлине доплатио рачун. Али, није на вама да то “гањате”, већ да по броју уплате коју имају и потврде банке кажу – погријешили сте ви или ми.

Овако као што је у овом случају скинуто 12 марака, могло је да буде скинуто и 2000, а терет доказивања није на предузећу као што је ред, већ на крајњем кориснику.