"Кад умреш, ти не знаш да си умро и није ти тешко. Тешко је другима. Исто је и кад си глуп”, тако је говорио Зоран Радмиловић.

Не знам на кога је мислио, али знам ко се данас уклапа у ову мисао.

Онај који је толико заљубљен у себе, да гази и преко болесних.

Онај који је толико нарцисоидан да це злоупотребити све и свакога зарад свог интереса.

Онај који је лагао о кисеонику, док су се људи борили за живот, а лекари чинили чуда да те животе сачувају.

Онај који говори да брине о здрављу, а није се политичком саборцу јављао на телефон када му је мајка била на самрти.

Онај који говори да це се обрачунати са фармацеутском мафијом, а Република Српска има само једну фабрику лекова.

Цела БиХ три.

99% лекова се увози.

Онај који не зна или зна, а лаже да болесници и од најтежих болести који су осигурани добијају лијечење уз најквалитетније лијекове на рачун Фонда.

Онај који не каже како ће се обрачунати са Ели Лиллy и Пфизер чији је приход по 62,5 милијарди долара или са Јохнсон & Јохнсон цији приход је око 60,4 милијарде долара, Роцхе са приходом од око 57,5 милијарди долара Новартис 54,5 милијарди долара.

Онај који не говори, већ само прича, најчешће о ономе о чему ништа не зна.

Онај кога су у Бањалуци прозвали “најављивач”, јер сваки дан најављује нешто што никада неће направити.

Такви су најопаснији.

Родитељи моје генерације су нас учили да такве треба избегавати и заобилазити у широком луку.

Такви су спремни да направе велику несрећу, ако им се укаже прилика.

Зато је највећи интерес Републике Српске да тај и такав дечак не буде ништа.

Жељко Аврамовић

Текст преузет са портала banjaluka.net