Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди, Патријарх Павле.
Блаженопочивши Патријарх Павле био је и остао један од највећих српских живућих споменика људске скромности, људског достојанства, људског поштења, безграничне толеранције, безграничне мудрости и узор свим генерацијама које су васпитани у духу православне вјере.
Његове бесједе и посланице остаће свједоци једног времена, два различита свијета у којима су се испреплетали комунизам, транзиција, приватизација, зло, вјера и невјера, али ипак, он је био и остао духовни вођа једног народа. Само својим личним примјером.
За разлику од њега, генерације свештенства које су дошле и које сада проповиједају вјеру, нажалост свих, а поготово вјерника, не прате његово понашање ни његове ријечи.
Не прате његов примјер да је имао само један пар ципела који је ручно поправљао, не прате његову скромност да се вози градским саобраћајем по Београду, не прате његову одлуку да нема аутомобил “док га не буде имала свака породица на Косову и Метохији”, и не памте скоро ништа осим имена и презимена.
Највећа неправда дешава се онда кад паметни заћуте и кад се паметни повуку уморни од сукоба са нељудима, а они који својим поступцима не показују ни памет, ни морал, ни емпатију одлуче да проговоре – и на штету већине, увијек су и најгласнији.
Тако ових дана на Твитеру свједочимо записима једног времена, времена у којем, нажалост, живимо, у којем један свештеник, без размишљања о посљедицама, без посла оставља 30 радница из маркета Ас у Новој Вароши.
Неко ко би требао да буде морални узор, неко ко би требао да буде оличење скромности, неко ко би требао да буде оличење толеранције и емпатије, без посла оставља 30 мајки, 30 жена, 30 нечијих кћери, 30 нечијих сестара – само зато што му смета наводна бука од вентилације и само зато што наводно нема паркинга.
У склопу те исте зграде, сви власници станова у улици Првог крајишког корпуса имају право и имали су право да купе паркинг мјесто, а власник маркета АС купио је паркинг мјеста за све своје муштерије, тако да паркинг мјесто припада маркету Ас, а не станарима зграде.
А бука која наводно смета свештенику који је покренуо ову петицију удаљена је од његовог стана најмање стотину метара.

БРУКА: Свештеник хоће да затвори Маркет АС и остави 30 радника без посла
Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди, Патријарх Павле.

Блаженопочивши Патријарх Павле био је и остао један од највећих српских живућих споменика људске скромности, људског достојанства, људског поштења, безграничне толеранције, безграничне мудрости и узор свим генерацијама које су васпитани у духу православне вјере.
Његове бесједе и посланице остаће свједоци једног времена, два различита свијета у којима су се испреплетали комунизам, транзиција, приватизација, зло, вјера и невјера, али ипак, он је био и остао духовни вођа једног народа. Само својим личним примјером.
За разлику од њега, генерације свештенства које су дошле и које сада проповиједају вјеру, нажалост свих, а поготово вјерника, не прате његово понашање ни његове ријечи.
Не прате његов примјер да је имао само један пар ципела који је ручно поправљао, не прате његову скромност да се вози градским саобраћајем по Београду, не прате његову одлуку да нема аутомобил “док га не буде имала свака породица на Косову и Метохији”, и не памте скоро ништа осим имена и презимена.
Највећа неправда дешава се онда кад паметни заћуте и кад се паметни повуку уморни од сукоба са нељудима, а они који својим поступцима не показују ни памет, ни морал, ни емпатију одлуче да проговоре – и на штету већине, увијек су и најгласнији.
Тако ових дана на Твитеру свједочимо записима једног времена, времена у којем, нажалост, живимо, у којем један свештеник, без размишљања о посљедицама, без посла оставља 30 радница из маркета Ас у Новој Вароши.
Неко ко би требао да буде морални узор, неко ко би требао да буде оличење скромности, неко ко би требао да буде оличење толеранције и емпатије, без посла оставља 30 мајки, 30 жена, 30 нечијих кћери, 30 нечијих сестара – само зато што му смета наводна бука од вентилације и само зато што наводно нема паркинга.
У склопу те исте зграде, сви власници станова у улици Првог крајишког корпуса имају право и имали су право да купе паркинг мјесто, а власник маркета АС купио је паркинг мјеста за све своје муштерије, тако да паркинг мјесто припада маркету Ас, а не станарима зграде.
А бука која наводно смета свештенику који је покренуо ову петицију удаљена је од његовог стана најмање стотину метара.

Стан свештеника црни квадратић, маркет АС рози квадратић

Тих 30 радница замолило је наш портал да се чује и њихова страна приче. Од своје плате, која је 1.200 марака, саме плаћају и трошкове лијечења своје дјеце и трошкове закупа станова у Бањалуци и све животне трошкове, док квадрат стана у згради у којој раде, а у којој живи дотични свештеник са својом породицом, износи око 5.000 марака. Тај квадрат стана је њихове четири плате.
Тај квадрат стана, уз кредит који би морале да дигну, нешто је што оне за живота неће моћи да купе, тачније стан на таквој локацији. Раднице маркета Ас нису разочаране у вјеру, у невјеру, у комшилук, у солидарност или њен изостанак – разочаране су у једног човјека чија би рука требало да им пружи помоћ у најгорим данима, а не да та иста рука “закључа” тај исти маркет и 30 жена остави на улици.
И не остају без посла само раднице – остаје и пратеће особље које тај исти маркет снабдијева, а тај исти маркет је, гле чуда, најјефтинији маркет у цијелом граду, тако да врата најјефтинијег маркета закључавају свештеник и комшије који су потписали његову иницијативу.
А гдје је Бог? Бог је очигледно одлучио да интервенише са својим савршеним смислом за хумор тако што ће други пословни простор, који је у склопу исте зграде, изгледа бити издат некоме ко планира да отвори коцкарницу – тачно испод стана свештеника којем смета бука коју не чује и којем смета заузет паркинг који му не треба.
Да, можда свештенику збиља смета бука, да можда му збиља смета и недостатак паркинга, и свако има своје разлоге за оно што ради и за оно што не ради. Али ето, овај пут сам Господ Бог одлучио је да се нашали, и да му под нос и под прозор, умјесто 30 радница маркета који не могу ни за десет година рада да зараде његов аутомобил, сада доведе коцкаре, зависнике, и можда и покоју проститутку.
Фонд за запошљавање Републике Српске добиће на терет нових 30 људи који су само хтјели да раде свој посао, а сада ћемо им сви ми морати да исплатимо накнаде када остану без посла – и ред је да им их дамо.
Са друге стране, ниједна вјерска организација, па ни Српска православна црква, није дужна да пријави ни приходе ни расходе, ни да плати порез, а ето – о њиховој будућности одлучује неко ко није дужан да плати ниједну обавезу овој држави.
Буди Бог с нама.